Hronične komplikacije dijabetesa
Hronične komplikacije dijabetesa su dobile naziv po svom toku koji je hroničan i progresivan. Nazivaju se još kasne (nastaju posle nekoliko godina trajanja dijabetesa) ili vaskularne, obzirom da su promenama najčešće zahvaćeni krvni sudovi. Prema zahvaćenosti krvnih sudova vaskularne komplikacije dijabetesa se dele na mikrovaskularne i makrovaksularne. Mikrovaskularne zahvataju najmanje krvne sudove, kapilare i pre kapilarne arteriole i glavna manifestacija im je zadebljanje kapilarne bazalne membrane. Mikrovaskularna bolest koja zahvata retinu dovodi do dijabetesne retinopatije, a zahvatanje bubrega dovodi do dijabetesne nefropatije, a vasa nervorum do dijabetesne neuropatije. Bolest malih krvnih sudova može zahvatiti i srce, tako da se opisuje kardiomegalija sa srčanom insuficijencijom.
Makrovaskularne komplikacije
Makrovaskularne komplikacije se odnose na velike krvne sudove i predstavljaju agresivniju formu ateroskleroze. One dovode do povećane učestalosti infarkta miokarda, šloga i gangrene stopala u dijabetičara. U nastanku ateroskleroze značajnu ulogu igraju abnormalnosti u zidu krvnog suda, trombocitima, eritrocitima i metabolizmu lipida. Pušenje i hipertenzija takođe igraju značajnu ulogu.
Učestalost komplikacijaUčestalost komplikacija zavisi od brojnih faktora. Bubrežna insuficijencija je glavni uzrok smrti u pacijenata sa dijabetesom tip-1, a makrovaskularna u pacijenata sa tipom 2. Slepilo se javlja u oba tipa, češće u tipu 1, dok se makularni edem ishemije katarakta češće javlja u dijabetesu tipa 2. Dijabetesna nefropatija se javlja i u tipu 1 i u tipu 2, ali se teža autonomna neuropatija sa gastroparezom, dijabetesnom dijarejom, tahikardijom i posturalnom hipotenzijom češće javlja u dijabetesu tip 1.
Povezanost kontrole glikemije sa razvojem hroničnih komplikacijaViše studija u bolesnika sa dijabetesom tip 1 i tip 2 su pokazali da je nastanak komplikacija u direktnoj vezi sa stepenom glikoregulacije. Smanjenjem HbA1c za 1% rizik od mikrovaskularnih komplikacija se smanjuje za 30%.
Uticaj genetskih faktora na nastanak hroničnih komplikacija dijabetesaViše studija je pokazalo da postoji genska predispozicija za nastanak komplikacija dijabetesa. Oko 40% bolesnika je posebno osetljivo i na minimalni porast glikemije, dok 60% trpi minimalne posledice hiperglikemije.
Komplikacije na očima
Dijabetesna retinopatijaDijabetes je najčešći uzrok slepila u odraslih osoba, sa incidencom od preko 50 na 100.000 dijabetičara godišnje.
Dijabetesna retinopatija se javlja nakon 5 godina trajanja dijabetesa tip 1, a može biti prisutna u dijabetesu tip 2 već u vreme postavljanja dijagnoze. Hipertenzija može ubrzati nastanak i progresiju retinopatije.
Postoje dva osnovna stadijuma razvoja dijabetesne retinopatije, neproliferativna i proliferativna.
Neproliferativna (back ground) retinopatija predstavlja rani stadijum oštećenja retine u dijabetesu i karakteriše se mikroneurizmama, tačkastim hemoragijama, eksudatima i edemom retine. Za vreme ovog stadijuma retinalni kapilari propuštaju belančevine, lipide i eritrocite u retinu. Kada se ovaj proces dešava u makuli dolazi do slabljenja vida.
Proliferativna retinopatija podrazumeva porast novih kapilara i fibroznog tkiva unutar retine i staklastog tela. Posledica je okluzije malih krvnih sudova koji dovode do hipoksije retine što stimuliše stvaranje i rast novih sudova. Javlja se u oba tipa dijabetesa, ali češće u dijabetesu tip 1. Razvija se 7-10 godina posle početka simptoma. Pre proliferacije u tzv. preproliferativnoj fazi dolazi do pojave ishemije arteriola što se manifestuje kao pamučno-vunene tačke (mala polja infarkta retine). Vid je obično očuvan dok ne dođe do krvarenja u staklastom telu. Proliferativna retinopatija je vodeći uzrok slepila u odraslih osoba. U lečenju najbolji rezultati se postižu ukoliko se proliferativna retinopatija otkrije rano (fluorescinskom angiografijom), a zatim se sprovede fotokoagulacija. Ipak, najznačajnija je prevencija dijabetesne retinopatije koja podrazumeva striktnu regulaciju glikemije (HbA1c) i krvnog pritiska.
U dijabetičara se češće javlja i katarakta subkapsularna i senilna, kao i glaukom.
Bubrežne komplikacije
Dijabetesna nefropatijaDijabetesna nefropatija predstavlja vodeći pojedinačni uzrok terminalne bubrežne insuficijencije i javlja se u 30-40% bolesnika sa dijabetesom. Ranije se mnogo češće javljala u dijabetesu tipa 1, ali sa produženjem života obolelih od dijabetesa tipa 2 dijabetesna nefropatija sve češće javlja i u ovom obliku dijabetesa. Obzirom da je dijabetes tip 2 mnogo češći. veći broj bolesnika sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom čine oboleli od dijabetesa tip 2
Hronične komplikacije dijabetesa su dobile naziv po svom toku koji je hroničan i progresivan. Nazivaju se još kasne (nastaju posle nekoliko godina trajanja dijabetesa) ili vaskularne, obzirom da su promenama najčešće zahvaćeni krvni sudovi. Prema zahvaćenosti krvnih sudova vaskularne komplikacije dijabetesa se dele na mikrovaskularne i makrovaksularne. Mikrovaskularne zahvataju najmanje krvne sudove, kapilare i pre kapilarne arteriole i glavna manifestacija im je zadebljanje kapilarne bazalne membrane. Mikrovaskularna bolest koja zahvata retinu dovodi do dijabetesne retinopatije, a zahvatanje bubrega dovodi do dijabetesne nefropatije, a vasa nervorum do dijabetesne neuropatije. Bolest malih krvnih sudova može zahvatiti i srce, tako da se opisuje kardiomegalija sa srčanom insuficijencijom.
Makrovaskularne komplikacije
Makrovaskularne komplikacije se odnose na velike krvne sudove i predstavljaju agresivniju formu ateroskleroze. One dovode do povećane učestalosti infarkta miokarda, šloga i gangrene stopala u dijabetičara. U nastanku ateroskleroze značajnu ulogu igraju abnormalnosti u zidu krvnog suda, trombocitima, eritrocitima i metabolizmu lipida. Pušenje i hipertenzija takođe igraju značajnu ulogu.
Učestalost komplikacijaUčestalost komplikacija zavisi od brojnih faktora. Bubrežna insuficijencija je glavni uzrok smrti u pacijenata sa dijabetesom tip-1, a makrovaskularna u pacijenata sa tipom 2. Slepilo se javlja u oba tipa, češće u tipu 1, dok se makularni edem ishemije katarakta češće javlja u dijabetesu tipa 2. Dijabetesna nefropatija se javlja i u tipu 1 i u tipu 2, ali se teža autonomna neuropatija sa gastroparezom, dijabetesnom dijarejom, tahikardijom i posturalnom hipotenzijom češće javlja u dijabetesu tip 1.
Povezanost kontrole glikemije sa razvojem hroničnih komplikacijaViše studija u bolesnika sa dijabetesom tip 1 i tip 2 su pokazali da je nastanak komplikacija u direktnoj vezi sa stepenom glikoregulacije. Smanjenjem HbA1c za 1% rizik od mikrovaskularnih komplikacija se smanjuje za 30%.
Uticaj genetskih faktora na nastanak hroničnih komplikacija dijabetesaViše studija je pokazalo da postoji genska predispozicija za nastanak komplikacija dijabetesa. Oko 40% bolesnika je posebno osetljivo i na minimalni porast glikemije, dok 60% trpi minimalne posledice hiperglikemije.
- Komplikacije na očima- Dijabetesna retinopatija.
- Bubrežne komplikacije- Dijabetesna nefropatija
- Neurološke komplikacije- Dijabetesna neuropatija. Periferna i autonomna neuropatija
- Kardiovaskularne komplikacije - hipertenzija
- Dijabetesno stopalo
Komplikacije na očima
Dijabetesna retinopatijaDijabetes je najčešći uzrok slepila u odraslih osoba, sa incidencom od preko 50 na 100.000 dijabetičara godišnje.
Dijabetesna retinopatija se javlja nakon 5 godina trajanja dijabetesa tip 1, a može biti prisutna u dijabetesu tip 2 već u vreme postavljanja dijagnoze. Hipertenzija može ubrzati nastanak i progresiju retinopatije.
Postoje dva osnovna stadijuma razvoja dijabetesne retinopatije, neproliferativna i proliferativna.
Neproliferativna (back ground) retinopatija predstavlja rani stadijum oštećenja retine u dijabetesu i karakteriše se mikroneurizmama, tačkastim hemoragijama, eksudatima i edemom retine. Za vreme ovog stadijuma retinalni kapilari propuštaju belančevine, lipide i eritrocite u retinu. Kada se ovaj proces dešava u makuli dolazi do slabljenja vida.
Proliferativna retinopatija podrazumeva porast novih kapilara i fibroznog tkiva unutar retine i staklastog tela. Posledica je okluzije malih krvnih sudova koji dovode do hipoksije retine što stimuliše stvaranje i rast novih sudova. Javlja se u oba tipa dijabetesa, ali češće u dijabetesu tip 1. Razvija se 7-10 godina posle početka simptoma. Pre proliferacije u tzv. preproliferativnoj fazi dolazi do pojave ishemije arteriola što se manifestuje kao pamučno-vunene tačke (mala polja infarkta retine). Vid je obično očuvan dok ne dođe do krvarenja u staklastom telu. Proliferativna retinopatija je vodeći uzrok slepila u odraslih osoba. U lečenju najbolji rezultati se postižu ukoliko se proliferativna retinopatija otkrije rano (fluorescinskom angiografijom), a zatim se sprovede fotokoagulacija. Ipak, najznačajnija je prevencija dijabetesne retinopatije koja podrazumeva striktnu regulaciju glikemije (HbA1c) i krvnog pritiska.
U dijabetičara se češće javlja i katarakta subkapsularna i senilna, kao i glaukom.
Bubrežne komplikacije
Dijabetesna nefropatijaDijabetesna nefropatija predstavlja vodeći pojedinačni uzrok terminalne bubrežne insuficijencije i javlja se u 30-40% bolesnika sa dijabetesom. Ranije se mnogo češće javljala u dijabetesu tipa 1, ali sa produženjem života obolelih od dijabetesa tipa 2 dijabetesna nefropatija sve češće javlja i u ovom obliku dijabetesa. Obzirom da je dijabetes tip 2 mnogo češći. veći broj bolesnika sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom čine oboleli od dijabetesa tip 2
